Pregovori o promeni vlasništva u srpskoj naftnoj kompaniji NIS sve su manje puka korporativna stvar, a sve više signal za šire restrukturiranje energetskog sektora Srbije — pod pritiskom sankcija i potrebe da se smanji zavisnost od ruskih akcionara.

Prema Rojtersu, NIS, najveći dobavljač goriva u Srbiji i operator jedine naftne rafinerije u zemlji u Pančevu, ostaje pod pritiskom američkih sankcija zbog ruske vlasničke strukture. Kompaniju trenutno kontrolišu Gazprom Neft i Gazprom, dok srpska vlada drži udeo od 29,9%. Istovremeno, ruski akcionari su u procesu izlaska, pri čemu je mađarski MOL pristao da otkupi njihove akcije, dok će UAE kompanija ADNOK steći manji udeo.

SAD su ove nedelje produžile izuzeće od sankcija za NIS do 17. aprila 2026. godine, što kompaniji omogućava da nastavi uvoz sirove nafte i smanjuje rizik od poremećaja na domaćem tržištu goriva. Ovo je kritično za Beograd, jer NIS pokriva oko 80% potreba zemlje za motornim gorivom, a većina nafte se isporučuje preko hrvatskog naftovoda JANAF sa terminala na ostrvu Krku.

Srpske vlasti već preduzimaju vanredne mere za stabilizaciju tržišta: produžena je zabrana izvoza nafte i naftnih derivata, iz državnih rezervi se pušta dizel, a akcize na gorivo privremeno su smanjene.

Ako se sporazum o prenosu kontrole zaista realizuje, mogao bi biti jedan od najznačajnijih koraka Srbije ka smanjenju ruskog uticaja u naftnom sektoru i usklađivanju njene energetske politike s modelom diversifikacije koji primenjuje Centralna Evropa. Ipak, ključno pitanje ostaje: može li se promena vlasništva sprovesti dovoljno brzo da se osigura neprekidan rad pančevačke rafinerije i stabilno snabdevanje gorivom.