Tržište kratkoročnog iznajmljivanja u Srbiji nastavlja da raste; međutim, za razliku od susednih zemalja, srpske vlasti nisu objavile uporediv zvanični pregled ukupnih prihoda domaćina na Airbnb-u. Kao posledica toga, obim tog sektora trenutno se može procenjivati uglavnom na osnovu podataka platformi za analitiku tržišta i statistike turizma.

Prema Airbtics-u, do kraja 2025. prosečni godišnji prihod po objektu za kratkotrajni zakup u Srbiji iznosio je oko 11.149 dolara, sa prosečnom stopom popunjenosti od 54,5%, prosečnom cenom od 54 dolara po noći i rastom ponude od 18,6% na godišnjem nivou. Međutim, usluga eksplicitno navodi da su njeni proračuni zasnovani na praćenju aktivnih oglasa i modeliranju prihoda korišćenjem kalendara rezervacija; drugim rečima, ovo je procena tržišta, a ne zvanično izveštavanje.

Na najvećem tržištu u zemlji – Beogradu – Airbtics beleži 4.961 aktivnu ponudu i medijanu godišnjeg prihoda od oko 13.000 dolara po nekretnini. U Novom Sadu, servis izveštava o oko 1.050 aktivnih ponuda i prosečnom godišnjem prihodu od približno 9.000 dolara po nekretnini.

Na osnovu samo ova dva najveća tržišta, ukupni potencijalni bruto prihod od kratkoročnog iznajmljivanja već se približava 74 miliona dolara godišnje, odnosno oko 69 miliona evra po trenutnom kursu.

Rast ovog segmenta takođe je indirektno potvrđen zvaničnom statistikom turizma.

Statistički zavod Srbije navodi da njegovi mesečni izveštaji o turističkom prometu obuhvataju registrovane smeštajne objekte, ali da neki turisti koji borave kod privatnih lica — u privatnim sobama, kućama i stanovima — nisu uključeni u statistiku ako nisu registrovani. To znači da stvarna veličina tržišta kratkoročnog iznajmljivanja može biti veća nego što se čini iz standardnih izveštaja industrije.

Poreski sistem sve više postaje ključno pitanje i za Srbiju. Godišnji izveštaj Poreske uprave za 2024. godinu posebno ističe pojednostavljenje procedure za prijavu paušalnog oporezivanja i dobijanje rešenja elektronskim putem, uključujući i za mala preduzeća i samozaposlene. Iako Airbnb nije direktno pomenuta u dokumentu, ovaj trend pokazuje da država postepeno digitalizuje i formalizuje evidentiranje prihoda u sektorima s visokim udelom pojedinaca i malih operatera.

Za tržište nekretnina, ovo znači da Srbija sve više sledi panevropski trend pretvaranja stanova i apartmana u investiciona sredstva za kratkoročni zakup.

To posebno važi za Beograd i Novi Sad, gde je koncentracija oglasa i prihoda već dovoljno velika da airbnb tržište postane značajan faktor turističke ekonomije ovih gradova.