Srpski drumski prevoznici, zajedno sa kolegama iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije, najavili su nameru da od 14. septembra 2026. godine počnu blokadu teretnih graničnih prelaza ka Evropskoj uniji, ako do tada ne bude pronađeno rešenje za problem boravka profesionalnih vozača u Šengenskoj zoni.

To je saopštilo srpsko udruženje međunarodnih prevoznika „Međunarodni transport“. Prema njegovim podacima, vozače iz zemalja Zapadnog Balkana i dalje zadržavaju, deportuju i vraćaju sa granica zbog prekoračenja dozvoljenog perioda boravka u Šengenskoj zoni. Udruženje tvrdi da se svakodnevno sa granica vraća nekoliko desetina srpskih vozača, a samo tokom poslednje nedelje bilo je više od 50 takvih slučajeva.

Pre početka blokade prevoznici nameravaju da naprave još jedan pokušaj dogovora sa evropskim vlastima. 31. avgusta od 12:00 do 14:00 u Beogradu će biti održan miran protest ispred Predstavništva EU na adresi Vladimira Popovića 40/V. Slične akcije planirane su ispred predstavništava Evropske unije u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.

Osim toga, 1. septembra trebalo bi da bude održan novi razgovor predstavnika prevoznika sa Evropskom komisijom. Ako on ne donese konkretno rešenje, prevoznici četiri zemlje nameravaju da od 14. septembra pređu na proteste na graničnim prelazima.

Uzrok konflikta je važeće pravilo Šengenske zone 90/180, prema kojem državljanin treće zemlje može boraviti na teritoriji Šengena najviše 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana. Za običnog turistu to je dovoljno, ali međunarodni prevoznici tvrde da profesionalni vozači fizički ne mogu obavljati redovne ture u EU pod takvim ograničenjem.

Samo pravilo postojalo je i ranije, ali je uvođenjem elektronskog sistema Entry/Exit System (EES) kontrola postala znatno stroža. Sistem automatski evidentira ulaske i izlaske državljana trećih zemalja i od 10. aprila 2026. godine u potpunosti radi na spoljnim granicama Šengenske zone, izuzev Irske i Kipra. Mogućnost da se deo dana „izgubi“ između pečata u pasošu faktički je nestala.

Pritom Evropska komisija zvanično priznaje postojanje problema. U Strategiji vizne politike EU, usvojenoj 29. januara 2026. godine, navodi se da određene mobilne profesije, uključujući vozače kamiona koji opslužuju evropski biznis, mogu imati potrebu da borave u više zemalja Šengena duže od 90 dana u periodu od 180 dana. Evropska komisija je saopštila da će tražiti rešenja, uključujući mogućnost uvođenja posebnih pravila na nivou EU za produženi kratkoročni boravak. Međutim, konkretan mehanizam još nije usvojen.

Za Srbiju je problem posebno osetljiv zbog velike zavisnosti izvoza od drumskog transporta ka EU. Prevoznici upozoravaju da deo vozača već odbija da obavlja ture u zemlje Unije.

To će biti već druga velika regionalna akcija prevoznika u 2026. godini. Od 26. januara vozači iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije istovremeno su blokirali teretne terminale na granicama sa EU. U Srbiji je akcija trajala pet dana i obustavljena je 30. januara, nakon što je Evropska komisija uključila problem profesionalnih vozača u novu viznu strategiju.

Ekonomski efekat prethodne blokade bio je značajan. Prema proceni Privredne komore Srbije, ograničenja su pogodila oko 93% izvoza četiri zemlje Zapadnog Balkana, a potencijalni gubici biznisa procenjivani su na do EUR92 mln dnevno.

Za Ukrajinu moguća blokada takođe ima značaj, iako će njen uticaj biti znatno manji nego za Srbiju i druge zemlje Zapadnog Balkana. Glavni drumski tokovi između Ukrajine i EU idu neposredno preko Poljske, Slovačke, Mađarske i Rumunije, pa blokada srpskih granica neće zaustaviti ukrajinsko-evropsku trgovinu.

Međutim, problem može direktno pogoditi ukrajinske kamione koji rade na pravcima Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija i Grčka, kao i prevoznike koji koriste Srbiju kao tranzitnu zemlju. Ako akcija bude sprovedena po januarskom scenariju i budu blokirani teretni terminali Batrovci na granici sa Hrvatskom, Horgoš sa Mađarskom, prelazi sa Rumunijom i Gradina na granici sa Bugarskom, ukrajinski prevoznici naći će se u istim kolonama kao i ostali međunarodni kamioni.

Najosetljivije mogu biti rute iz Ukrajine preko Mađarske ili Rumunije ka Srbiji i dalje ka Crnoj Gori, Bosni i Severnoj Makedoniji, kao i tranzit u pravcu Jadrana i juga Balkana. Preusmeravanje tereta preko Rumunije i Bugarske ili drugih prelaza nije moguće u svim slučajevima i znači dodatne kilometre, gorivo i duže rokove isporuke.

Za ukrajinsku logistiku to je posebno osetljivo zbog visoke zavisnosti ekonomije od kopnenih transportnih koridora. Prema podacima Evropske komisije, u julu 2026. godine „Putevi solidarnosti“, uspostavljeni posle početka rata punog obima, obezbeđivali su oko 90% ukrajinskog uvoza i 95% izvoza nepoljoprivrednih proizvoda, iako je samo deo tih tereta povezan sa balkanskim pravcem. Zato sama blokada na Zapadnom Balkanu ne može da parališe ukrajinsku spoljnu trgovinu, ali za kompanije koje rade upravo sa Balkanom može značajno povećati logističke troškove.

Posebno pitanje odnosi se i na same ukrajinske profesionalne vozače. Ukrajina ima sa EU poseban sporazum o drumskom prevozu, čije je važenje produženo do 31. marta 2027. godine. On liberalizuje bilateralni i tranzitni teretni prevoz i omogućava ukrajinskim prevoznicima da rade sa EU bez dela ranijih dozvolnih ograničenja.

Međutim, taj sporazum pre svega reguliše pristup prevoznika tržištu, a ne dužinu boravka konkretnog vozača u Šengenskoj zoni. Zato ukrajinski vozač koji ulazi u Šengen kao državljanin treće zemlje u režimu kratkoročnog boravka i nema dugoročnu vizu, boravišnu dozvolu ili drugi odgovarajući status, u opštem slučaju takođe mora da vodi računa o ograničenju od 90 dana u periodu od 180 dana. Evropska komisija navodi da nosioci dugoročnih viza i dozvola boravka ne podležu tom ograničenju.