U Srbiji porez na imovinu već obuhvata elemente progresivne skale za pojedince koji ne vode knjigovodstvo.

Prema zakonu, porez na imovinu (izuzev zemljišta) obračunava se na osnovu poreske osnovice na sledeći način: do 10 miliona dinara – do 0,4 odsto; od 10 do 25 miliona dinara – poreska stopa iz prethodne kategorije plus do 0,6 odsto na iznos koji prelazi 10 miliona dinara; od 25 miliona do 50 miliona dinara – plus do 1 odsto na iznos koji prelazi 25 miliona dinara; i iznad 50 miliona dinara – plus do 2 odsto na iznos koji prelazi 50 miliona dinara. Posebne stope utvrđuju lokalne vlasti.

Istovremeno, za poreske obveznike koji vode knjigovodstvo, stopa poreza na imovinu iznosi do 0,4 odsto, dok za zemljište u vlasništvu fizičkih lica koja ne vode knjigovodstvo stopa iznosi do 0,3 odsto. Porez se plaća godišnje i spada u nadležnost lokalnih vlasti.

U praksi se poreska osnova u Srbiji ne utvrđuje po kupoprodajnoj ceni, već po procenjenoj tržišnoj vrednosti, koju utvrđuje lokalna poreska uprava uzimajući u obzir lokaciju, površinu i druge parametre. Za objekte se može primenjivati smanjenje poreske osnove na osnovu starosti imovine – po stopi od 1 odsto godišnje, ali ne više od 40 odsto.

Pored godišnjeg poreza na imovinu, kupovina imovine u Srbiji obično podrazumeva jednokratni porez na prenos punog vlasništva, koji iznosi 2,5 odsto od transakcione vrednosti ili tržišne vrednosti, u zavisnosti od toga šta je veće. Prihodi od iznajmljivanja i kapitalni dobici od prodaje imovine oporezuju se posebno.

Tako, za razliku od Bugarske, gde se raspravlja o dodatnom poreskom opterećenju posebno za druge i treće nekretnine, srpski sistem već uzima u obzir vrednost nekretnine kroz progresivne pragove za pojedince. Međutim, srpski model nije direktno povezan sa brojem stanova ili kuća u vlasništvu jednog vlasnika, već uglavnom zavisi od poreske osnovice nekretnine i odluka konkretne opštine.