Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da značajno nadmašuje domaće tržište kapitala, jer se ušteđevina domaćinstava i privatna ulaganja i dalje uglavnom usmeravaju u stanove, bankarske depozite i državne obveznice, umesto u akcije srpskih kompanija.

Prema analitičarima kompanije Parametar, Srbija ima relativno dobro razvijeno tržište državnih obveznica, ali je njeno berzansko tržište i dalje malo i nelikvidno. Tržišna kapitalizacija Beogradske berze iznosi manje od 10 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje.

Prema zvaničnim podacima berze, na dan 15. jul, ukupna tržišna kapitalizacija kotiranih hartija od vrednosti iznosila je 489,7 milijardi dinara, odnosno približno 4,17 milijardi evra. Od toga, na regulisano tržište otpada 482,1 milijardu dinara, dok su kompanije uključene u indeks BELEX15 činile 291,6 milijardi dinara.

Međutim, ograničen broj velikih emitenta, mali obim akcija u slobodnom prometu i niska trgovačka aktivnost otežavaju učešće institucionalnih investitora. Kao rezultat toga, srpske kompanije nastavljaju da finansiraju svoj razvoj prvenstveno kroz bankarske kredite, sopstvena sredstva, doprinose vlasnika i direktne strane investicije.

Tržište nekretnina se razvija mnogo bržim tempom.

Indeks cena stanova u Srbiji dostigao je 190,43 poena u četvrtom kvartalu 2025. godine, pri osnovnoj vrednosti od 100 poena u prvom kvartalu 2019. godine. Tako su prosečne cene nekretnina gotovo udvostručene od kada je indeks prvi put izračunat. Tokom godine, cene stanova u zemlji porasle su za 5,7 odsto.

U Beogradu je godišnji rast cena u četvrtom kvartalu iznosio 6,32 odsto, što je najviša brojka među regionima Srbije.

U Vojvodini su cene stanova porasle za 5,77 odsto; u južnoj i istočnoj Srbiji za 5,35 odsto; a u Šumadiji i zapadnoj Srbiji za 4,33 odsto.

Istovremeno, obim transakcija nastavlja da raste.

Između oktobra i decembra 2025. godine u Srbiji je zaključeno 14.212 ugovora o prodaji stanova, što je za 4,7 odsto više nego godinu dana ranije. Ukupna vrednost prodatih stanova porasla je za 13,8 odsto na rekordnih 1,448 milijardi evra za kvartal.

Ovu visoku tražnju pokreću hipotekarno kreditiranje, izgradnja novih stambenih kompleksa, investiciona kupovina i tradicionalno shvatanje nekretnina kao najpouzdanijeg načina očuvanja štednje. Značajan deo kupaca kupuje stanove radi iznajmljivanja ili zaštite kapitala od inflacije.

Kao rezultat toga, nekretnine su postale jednostavniji i pristupačniji investicioni instrument za srpska domaćinstva nego akcije ili korporativne obveznice. Međutim, koncentracija kapitala u nekretninama ima i svoju lošu stranu: štednja podstiče izgradnju i rast cena stanova, ali preduzećima ne obezbeđuje dugoročno finansiranje.

Da bi se ova situacija promenila, Srbija treba da proširi tržište korporativnih obveznica, uspostavi fondove za ulaganje u nekretnine (REIT), podstakne prve javne ponude akcija (IPO) i poveća udeo akcija velikih kompanija u slobodnom prometu.

Dok takvi instrumenti ne budu dovoljno razvijeni, domaći kapital će i dalje biti koncentrovan u stambenim nekretninama, bankarskim depozitima i državnim hartijama od vrednosti. Istovremeno, dalji rast na tržištu nekretnina sve više će zavisiti od prihoda domaćinstava, troškova hipoteka i sposobnosti investitora da povećaju ponudu u Beogradu i drugim velikim gradovima.