Srbija sve više privlači radnike iz Azije, a struktura radne migracije u 2025. godini postala je raznovrsnija, prema "Migracionom profilu Republike Srbije za 2025. godinu".

Iako državljani Rusije i dalje dominiraju u ukupnom broju stranaca sa privremenim boravkom u Srbiji, zabeležen je značajan porast novih dozvola za privremeni boravak i rad izdatih državljanima Kine, Indije, Turske, Nepala, Bangladeša, Šri Lanke i Uzbekistana.

U 2025. godini državljani Kine dobili su najveći broj prvih kombinovanih dozvola za privremeni boravak i rad – 4.379 dozvola, odnosno 20,6 odsto ukupnog broja. Za njima su sledili ruski državljani – 2.996, odnosno 14,1 odsto; indijski državljani – 2.954, odnosno 13,9 odsto; turski državljani – 2.809, odnosno 13,2 odsto; i nepalski državljani – 1.791, odnosno 8,5 odsto.

Za poređenje, 2024. godine ruski državljani su činili najveću grupu po broju takvih dozvola – 5.764, odnosno 32,6 odsto – a za njima slede kineski državljani – 3.158, indijski državljani – 2.036, turski državljani – 1.877 i nepalski državljani – 817.

Trend u Nepalu je posebno pokazateljan: broj prvih pojedinačnih dozvola za državljane te zemlje porastao je sa 817 u 2024. na 1.791 u 2025. godini. Brojke za Bangladeš, Šri Lanku i Uzbekistan su takođe porasle, pri čemu ove zemlje postepeno postaju deo pejzaža radne migracije u Srbiji.

Ova promena je povezana sa nekoliko faktora: nedostatkom radne snage u Srbiji, velikim infrastrukturnim projektima, građevinom, industrijskim ulaganjima, logistikom i uslužnim sektorom. Za poslodavce, radnici iz Azije postaju način da popune radna mesta za koja je teško naći lokalne radnike.

Prema migracionom profilu, zaposlenje je postalo glavni razlog za prvobitni privremeni boravak u Srbiji: 2025. godine činilo je 67 odsto svih prvih dozvola, u poređenju sa 55,1 odsto prethodne godine. Izveštaj povezuje ovaj trend sa dolaskom stranih investitora, infrastrukturnim projektima i nedostatkom radne snage na tržištu rada.

U ekonomskom smislu, ovo označava prelazak Srbije na novi model: zemlja više ne dočekuje samo preseljenike, preduzetnike i članove porodica, već i sistematski uvozi radnu snagu. Ovo je približava onim tržištima u Centralnoj i Istočnoj Evropi gde su strani radnici postali ključna komponenta građevinskog, industrijskog i uslužnog sektora.

Glavni izazov za Srbiju sada je da obezbedi da migracija radne snage ne ostane samo privremeno rešenje za nedostatak radnika. Zemlji će biti potrebna jasnija politika za integraciju stranih radnika: stanovanje, zdravstvena zaštita, zaštita radničkih prava, regulacija agencija za zapošljavanje, jezička adaptacija i borba protiv nelegalne zaposlenosti.