Hrvatska polaže pravo na imovinu u Crnoj Gori vrednu više od 2,7 milijardi dolara, koja je ostala posle raspada Jugoslavije. Pritom se spor ne odnosi samo na poznati školski jedrenjak „Jadran“.

To je izjavio ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman tokom posete Crnoj Gori. Zagreb, prema njegovim rečima, raspolaže dokumentacijom o imovini koja se našla na teritoriji Crne Gore, a koja je posle raspada Jugoslavije prodata ili preneta na druge vlasnike.

Ministar je među tom imovinom posebno pomenuo ratne brodove, podmornice i vojnu bolnicu.

„Jadran“ je postao najpoznatiji deo spora. Školski jedrenjak izgrađen je 1930-ih godina i koristila ga je ratna mornarica Jugoslavije. Danas se brod nalazi u Crnoj Gori, dok Hrvatska insistira na njegovom vraćanju.

Imovinski spor, međutim, samo je deo znatno šire liste zahteva Zagreba prema Podgorici.

Zvanični hrvatski MIP među nerešenim pitanjima navodi povratak „Jadrana“ i rešavanje drugih imovinskih potraživanja, odštetu bivšim hrvatskim logorašima iz logora Morinj, potragu za 14 osoba koje se i dalje vode kao nestale posle rata 1990-ih, istragu i procesuiranje ratnih zločina, povratak imovine hrvatskih porodica u Crnoj Gori i okončanje dugotrajnih sudskih postupaka, očuvanje spomen-ploče na mestu bivšeg logora Morinj, preimenovanje bazena u Kotoru koji nosi ime Zorana Gopčevića, kao i rešavanje morske granice između dve zemlje.

Ta pitanja dobijaju posebnu težinu zbog pregovora o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji.

Hrvatska već koristi svoj položaj članice EU za blokiranje zatvaranja pojedinih pregovaračkih poglavlja. U septembru je morala da bude odložena planirana međuvladina konferencija pošto Zagreb nije dao saglasnost za zatvaranje nekoliko poglavlja.

Hrvatska trenutno sprečava zatvaranje poglavlja koja se odnose na transportnu politiku, spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, pravosuđe i osnovna prava, kao i pravdu, slobodu i bezbednost.

Podgorica računa da će završiti pregovore i postati 28. članica Evropske unije 2028. godine. Taj rok, međutim, nije garantovan: za napredak u pregovorima i konačno pristupanje potrebna je saglasnost država članica EU.

U ovom trenutku upravo je Hrvatska glavni izvor bilateralnih zahteva prema Crnoj Gori koji neposredno utiču na pregovarački proces. Sličan zvaničan paket zahteva drugih država članica EU zasad ne postoji.

Situacija je zato prilično indikativna: što se Crna Gora više približava Evropskoj uniji, to veći značaj dobijaju stari sporovi iz vremena raspada Jugoslavije.

Imovinska potraživanja Hrvatske vredna više od 2,7 milijardi dolara sada nisu samo pitanje odnosa Zagreba i Podgorice, već i potencijalni faktor koji može uticati na tempo pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji.