NALED je najavio ubrzanje reformi usmerenih na poboljšanje poslovnog okruženja u Srbiji. Od objavljivanja prethodnog, 17. izdanja "Smeđe knjige", vlasti su u potpunosti ili delimično sprovele osam poslovnih preporuka.

Ključne promene obuhvataju uvođenje elektronskih boledusa, koje će, prema procenama NALED-a, smanjiti administrativne troškove privrede za 1,8 milijardi dinara godišnje.

Takođe su sprovedene inicijative za elektronsko plaćanje svih taksi i naknada bez potrebe za dostavljanjem dokaza o uplati, kao i za uspostavljanje sistema poreza na ugljenik usklađenog sa EU mehanizmom CBAM.

Među delimično rešenim pitanjima su ubrzanje registracije prava svojine i legalizacija nelegalno izgrađenih objekata u okviru inicijative "Own Your Own". Očekuje se da će to pomoći u obradi oko 2,5 miliona podnetih zahteva za registraciju.

Uskoro se očekuje pokretanje još nekoliko inicijativa: ukidanje obavezne predaje obrasca POPDV, uvođenje jedinstvenog elektronskog zdravstvenog kartona, razvoj socijalnog preduzetništva i digitalizacija zemljišnog registra i registra poljoprivrednih subvencija.

Novo, 18. izdanje "Sive knjige" biće predstavljeno 18. maja na Skupštini NALED-a. Dokument sadrži 100 konkretnih preporuka za smanjenje birokratije i poboljšanje poslovnog okruženja u Srbiji. Od toga, 22 preporuke su od posebne važnosti za evropsku integraciju zemlje.

Glavni zaključak iz NALED-ovog izveštaja je da se Srbija postepeno vraća svom reformskom zamahu nakon usporavanja u 2024. i prvoj polovini 2025. godine.

Iako je trenutni rezultat i dalje ispod prethodnog proseka od 12 sprovedenih preporuka po ciklusu, sprovođenje osam inicijativa ukazuje na obnavljanje dijaloga između države i poslozne zajednice.

Elektronske bolesničke listove su posebno važne. Ovo nije samo digitalizacija jedne usluge, već i smanjenje papirološkog opterećenja za poslodavce, lekare i zaposlene. Za ekonomiju se efekat meri ne samo u novčanom iznosu, već i u pogledu uštede vremena, proceduralne transparentnosti i smanjenja administrativnih grešaka.

CBAM i oporezivanje ugljenika ukazuju na to da Srbija počinje da prilagođava svoje poslovno okruženje pravilima EU. Za kompanije orijentisane na izvoz, ovo postaje faktor konkurentnosti, posebno u industriji, energetici i proizvodnji materijala.

Tako, "Siva knjiga" NALED-a ostaje jedan od glavnih alata kojim privreda vrši pritisak na sistem: ona pretvara opšte priče o reformama u konkretnu listu zadataka prema kojima se može meriti napredak države.