Tokom poslednje decenije, Srbija je izgradila izvozno orijentisanu industrijsku bazu tesno povezanu sa potražnjom EU – prema procenama, Evropska unija apsorbuje više od 60% srpskog izvoza po vrednosti. Međutim, preduzeća i dalje posluju uz delimičnu usaglašenost sa standardima EU, što stvara stalne troškove usklađivanja i gubitak vremena, smanjuje marže i komplikuje dugoročne ugovore sa evropskim kontragentima.

Jedna od ključnih prepreka je fragmentirana regulativa i nejednaka primena – formalno usklađivanje sa acquis-om nije uvek potkrepljeno doslednom praksom među agencijama, što znači da se kompanije suočavaju sa "paralelnim režimima" u pogledu ekoloških dozvola, građevinskih odobrenja, regulative rada i pristupa energiji.

CBAM je poseban akcelerator problema: od 1. januara 2026. godine mehanizam prelazi u "definitivni" režim, a za energetski intenzivne izvoznike pitanje proverljivog sadržaja ugljenika i pripisivanja emisija postaje direktan faktor budućih graničnih troškova.

Još jedan skup rizika vezan je za institucionalnu predvidljivost: evropske institucije i investitori posvećuju povećanu pažnju sudskim promenama i percepciji "oslabljivanja sistema kontrola i ravnoteža", što utiče na troškove finansiranja dugoročnih projekata, od energetike do infrastrukture. Rojters je ranije izvestio da EU preispituje svoj paket pomoći Srbiji zbog zabrinutosti zbog novih sudskih pravila i njihovog uticaja na poverenje.

Što se tiče tokova kapitala, primećuje se da, iako veliki prilivi nastavljaju, njihova struktura se menja: investicije se preusmeravaju ka državno podržanim grinfild projektima, a od privatnih tehnoloških unapređenja, što usporava produktivnu konvergenciju i povećava pritisak rasta plata na konkurentnost. Nacionalna banka Srbije je izvestila da su u periodu januar–novembar 2025. godine prilivi direktnih stranih investicija iznosili oko 3 milijarde evra.

Faktor tržišta rada – odliv kvalifikovanih radnika u EU i demografski trendovi – pogoršava nedostatak stručnjaka u tehničkim profesijama, što povećava troškove upravo u onim segmentima u kojima Srbija nastoji da se popne u viši deo vrednosnog lanca.

U celini, ako Srbija ne ubrza praktičnu konvergenciju u sprovođenju zakona, reformi energetskog tržišta, infrastrukturi za verifikaciju emisija i institucionalnoj predvidljivosti, zemlja rizikuje da zaglavi u "srednjoj poziciji" — dovoljno integrisana da snabdeva EU, ali ne dovoljno integrisana da bi se takmičila pod jednakim uslovima.