Crna Gora će od 1. novembra 2026. godine uvesti vizni režim za državljane Rusije, Belorusije i Turske. Vlada je 24. septembra potvrdila da pokreće proceduru raskidanja važećih sporazuma o bezviznom putovanju sa te tri države. Odluka je doneta u okviru usklađivanja vizne politike Crne Gore sa pravilima Evropske unije.

Do 31. oktobra državljani Rusije, Belorusije i Turske mogu da ulaze u Crnu Goru bez vize i borave do 30 dana. Sa Turskom Podgorica planira poseban sporazum kojim bi bezvizni režim bio zadržan za nosioce diplomatskih, službenih i specijalnih pasoša.

Važan izuzetak ostaće za osobe koje imaju važeće šengenske, američke, britanske ili irske vize, kao i dozvole boravka u tim zemljama. One će i dalje moći da uđu u Crnu Goru bez posebne crnogorske vize na period do 30 dana. Takođe, strancima koji već imaju važeći privremeni ili stalni boravak, odnosno dozvolu za privremeni boravak i rad u Crnoj Gori, neće biti potrebna posebna viza za ulazak u zemlju, što je predviđeno crnogorskim Zakonom o strancima.

Za malu zemlju, obim ove odluke nije zanemarljiv. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore, objavljenim krajem 2025. godine, privremeni ili stalni boravak imalo je 20.793 državljana Rusije i 13.506 državljana Turske. U zemlji sa oko 624.000 stanovnika, samo te dve zajednice odgovaraju približno 5,5% ukupne populacije.

Za Belorusiju u otvorenim izvorima nema novije uporedive strukture MUP-a. Poslednji popis stanovništva pokazao je da je krajem oktobra 2023. godine u Crnoj Gori uobičajeno boravište imalo 738 državljana Belorusije. Poređenja radi, tada je evidentirano 13.550 državljana Rusije i 1.869 državljana Turske. Zato se beloruska zajednica danas može smatrati znatno manjom od ruske i turske, verovatno reda veličine oko hiljadu ljudi, ali to je procena, a ne nov zvanični podatak.

Novi režim mogao bi posebno da pogodi turizam. U 2025. godini ruski turisti ostvarili su 16,4% svih noćenja stranih turista u Crnoj Gori, a državljani Turske još 4,3%. U privatnom smeštaju zavisnost je još izraženija: na Rusiju je otpadalo 22,1% stranih noćenja, a na Tursku 4,9%. Ta dva tržišta zajedno obezbeđivala su više od četvrtine stranih noćenja u apartmanima, vilama i drugim oblicima individualnog smeštaja.

Zato glavni rizik viznog režima nije masovan odlazak Rusa ili Turaka koji već legalno žive u zemlji, jer im važeći crnogorski boravak omogućava prelazak granice. Veći efekat može se očekivati kroz manji broj novih dolazaka, slabiji spontani turizam, manje dugih zimskih boravaka i novih relokacija. To bi se posebno moglo osetiti u Budvi, Baru, Tivtu, Kotoru i Herceg Novom, gde strani tražnja utiče na tržište zakupa, restorane, trgovinu i usluge.

Važan je i efekat na tržište rada. U 2025. godini državljanima Turske izdato je 10.346 dozvola za privremeni boravak i rad, a državljanima Rusije 7.429. Turska je bila najveći izvor stranih radnika u Crnoj Gori. Dodatna vizna procedura za nove radnike mogla bi da produži rokove zapošljavanja u građevinarstvu, hotelijerstvu i drugim sektorima koji se u velikoj meri oslanjaju na stranu radnu snagu.

Za Crnu Goru ova odluka predstavlja tipičan kompromis između ekonomskih interesa i evropskih integracija. Rusija ostaje jedno od najvažnijih turističkih tržišta, dok su ruska i turska zajednica postale vidljiv deo tržišta nekretnina, usluga i rada. Sa druge strane, usklađivanje vizne politike bilo je jedan od uslova za zatvaranje pregovaračkog poglavlja 24 - Pravda, sloboda i bezbednost u procesu pristupanja EU. Vlada navodi da je ispunjavanje tog uslova otvorilo i mogućnost dobijanja oko četiri miliona evra iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan.

Od 1. novembra ulazak u Crnu Goru biće složeniji pre svega za turiste i nove migrante iz Rusije, Belorusije i Turske, dok će osobe sa važećim crnogorskim boravkom moći da nastave da prelaze granicu na osnovu svojih dozvola. Ekonomski efekat biće jasniji tokom turističke sezone 2027. godine, kada će moći da se uporedi broj ruskih i turskih gostiju sa prethodnim godinama.