Crna Gora i Srbija spadaju među evropske zemlje sa najstarijim voznim parkom, što usporava prelazak na ekološki prihvatljiviji transport i povećava zavisnost regiona od polovnih automobila iz Zapadne Evrope.

U Crnoj Gori prosečna starost putničkih automobila dostigla je 17,6 godina. Krajem 2024. godine u zemlji je bilo registrovano 306.700 vozila i prikolica, a prosečna starost čitavog voznog parka iznosila je 17,3 godine. Samo 6,4 odsto automobila bilo je mlađe od šest godina, dok je 86,1 odsto bilo starije od deset godina.

Za malu turističku destinaciju, ovo postaje ne samo ekološki problem, već i infrastrukturni izazov. Letnji pritisak na puteve naglo raste zbog turista, sezonskih migracija i gužvi na priobalju, dok zastareli vozni park povećava emisije i troškove održavanja.

Srbija se nalazi u sličnoj situaciji. Prema procenama projekta koji prati tržište polovnih automobila, prosečna starost putničkih vozila u zemlji iznosi oko 17,5 godina. Značajan deo voznog parka Srbije čine dizel automobili, a tržište je dugo zavisno od uvoza polovnih automobila iz EU.

Prema procenama iz industrije, u Srbiji se svake godine prodaje daleko više polovnih automobila nego novih. To čini automobil pristupačnijim za stanovništvo, ali istovremeno održava zastarelu strukturu voznog parka. Mnogi uvezeni automobili ispunjavaju niže standarde emisije Euro 3 i Euro 4.

Ovo pitanje je posebno značajno za Srbiju, jer zemlja istovremeno razvija svoju automobilsku industriju i pokušava da se uključi u evropske proizvodne lance za električna vozila, baterije i komponente.

U Kragujevcu se Stellantis priprema za proizvodnju novih modela, u zemlji posluju dobavljači automobilske industrije, a razvijaju se i projekti u oblasti baterija i električnog prevoza. Ipak, domaće tržište i dalje funkcioniše po drugačijoj logici: većina kupaca ne bira novi hibridni ili električni automobil, već polovni dizelaš iz Zapadne Evrope.