Slovenija beleži novi talas rasta cena nekretnina, što dodatno opterećuje kupce na jednom od najskupljih i najmanje snabdevenih tržišta nekretnina u regionu. Ovo je važan signal za Srbiju: susedno tržište EU pokazuje kako ograničena ponuda, skupa zemljišta i velika potražnja mogu brzo povećati cene nekretnina, čak i kada broj transakcija opada.

Prema podacima Slovenačkog zavoda za statistiku, cene nekretnina u zemlji su se vratile aktivnom rastu nakon perioda umerenijih trendova. Posebno su primetni skokovi cena u Ljubljani, na obali i u najpoželjnijim urbanim područjima, gde je ponuda stanova i dalje ograničena.

Zvanična slovenačka statistika pokazuje da su cene kuća u 2025. godini porasle za 5,8% u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, broj transakcija postojećih stanova u Ljubljani povećao se za oko četvrtinu, što ukazuje na povratak aktivnosti kupaca u najlikvidniji segment tržišta.

Prema podacima sa tržišta, medijalna cena postojećih stanova u Sloveniji u 2025. godini prvi put je prešla 3.000 evra po kvadratnom metru, dostigavši oko 3.200 evra po kvadratnom metru. U Ljubljani je medijalna cena porasla na 5.050 evra po kvadratnom metru, a u primorskoj regiji na 4.810 evra po kvadratnom metru.

Glavni razlog rasta je hronični nedostatak ponude. Slovenačko tržište pati od ograničene izgradnje novih stanova, složenih procedura planiranja, visokih troškova zemljišta i koncentrovane potražnje u Ljubljani, na obali i u turističkim mestima.

U posebnom pregledu, OECD je naveo da su stambeni problemi Slovenije povezani sa jakom potražnjom i nedovoljnom ponudom, kao i sa rastućim troškovima izgradnje i finansijskim troškovima.

Za kupce, ovo znači dalje pogoršanje pristupačnosti stanova. Slovenija se ranije smatrala jednim od najskupljih tržišta nekretnina među zemljama bivše Jugoslavije, a novi podaci potvrđuju da jaz između prihoda domaćinstava i cena stanova nastavlja da se uvećava. Ovo je posebno tačno za mlade porodice i kupce koji kupuju prvi put.

Za Srbiju je situacija u Sloveniji pokazatelj iz nekoliko razloga. Prvo, Slovenija pokazuje koliko brzo tržište EU sa ograničenom ponudom može da dostigne cenovne nivoe koji su nedostižni za značajan deo lokalnih kupaca.

Drugo, rastuće cene u Ljubljani i na obali mogu povećati interesovanje regionalnih investitora za pristupačnija tržišta, uključujući Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Treće, ovo služi kao upozorenje Beogradu i Novom Sadu: bez proširenja ponude i ubrzanja izgradnje, pritisak na cene mogao bi da prati slovenački scenario.

Srpsko tržište za sada ostaje jeftinije od slovenačkog, ali razlika postepeno postaje faktor u odlukama o investiranju.

Za neke kupce iz regiona Slovenija već postaje preskupa, dok Srbija zadržava nižu početnu cenu, veći tržišni kapacitet i potencijal za rast. Međutim, ako nedostatak novih, visokokvalitetnih stanova u glavnim gradovima Srbije opstane, cene bi takođe mogle da nastave da rastu.