U Beogradu se 1. septembra održava sastanak na visokom nivou povodom 65. godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih, koja je tog dana 1961. godine otvorena u jugoslovenskoj prestonici. Na jubilarni događaj u Palati Srbija stigle su delegacije više od 30 država - članica pokreta i zemalja posmatrača.

Plenarnu sednicu otvorili su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i potpredsednica Ugande Džesika Alupo. Uganda trenutno predsedava Pokretom nesvrstanih. Nakon sednice, šefovi delegacija trebalo bi simbolično da zasade drvo u beogradskom Parku prijateljstva na Ušću.

Vučić je izjavio da Pokret nesvrstanih ostaje jedan od važnih centara multilateralne diplomatije u uslovima rastuće međunarodne napetosti. Prema njegovim rečima, pokret nastavlja da zastupa princip prema kojem međunarodni sistem mora da uvažava interese svih država, bez obzira na veličinu njihove ekonomije i vojnog potencijala.

Pokret nesvrstanih nastao je u jeku Hladnog rata kao pokušaj država, pre svega novooslobođenih zemalja Azije i Afrike, da vode spoljnu politiku bez formalnog priključivanja ni zapadnom bloku na čelu sa SAD, ni sovjetskom bloku. Njegov ideološki prethodnik bila je Bandunška konferencija 1955. godine u Indoneziji, na kojoj su učestvovali predstavnici 29 azijskih i afričkih država.

Organizaciono oblikovanje pokreta dogodilo se upravo u Beogradu. Prva konferencija šefova država i vlada nesvrstanih zemalja održana je od 1. do 6. septembra 1961. godine, a na njoj je učestvovalo 25 država i tri zemlje posmatrača. Među glavnim političkim figurama koje su stajale na početku pokreta bili su predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito, premijer Indije Džavaharlal Nehru, predsednik Egipta Gamal Abdel Naser, predsednik Indonezije Sukarno i predsednik Gane Kvame Nkrumah.

Osnovni principi nesvrstanosti postali su poštovanje državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, nemešanje u unutrašnje poslove, mirno rešavanje međunarodnih konflikata, borba protiv kolonijalizma, podrška razoružanju i pravo država da samostalno određuju politički i ekonomski model razvoja. Pritom nesvrstanost od početka nije značila potpunu neutralnost - reč je pre svega bila o samostalnosti spoljne politike i odbijanju da se postane deo suprotstavljenih vojno-političkih blokova.

U narednim decenijama pokret se znatno proširio i pretvorio pretežno u platformu zemalja Globalnog juga. Prema zvaničnom sajtu aktuelnog ugandskog predsedavanja, danas okuplja 120 država članica, 18 zemalja posmatrača i 10 organizacija posmatrača. Među posmatračima je i Srbija. Tako, za razliku od socijalističke Jugoslavije, koja je bila jedan od osnivača pokreta, savremena Srbija nije njegova punopravna članica, ali aktivno koristi istorijsko nasleđe Beogradske konferencije u svojoj diplomatiji.