Državni departman SAD podneo je Kongresu izveštaj o vašingtonskoj politici prema Zapadnom Balkanu, u kojem je efektivno najavio prelazak sa prethodnog modela međunarodne intervencije i "izgradnje nacije" na pragmatičniju politiku partnerstva, stabilnosti, energetike, bezbednosti i ekonomske saradnje.

Dokument nosi naslov "Politika Sjedinjenih Država za promociju regionalne stabilnosti i prosperiteta na Zapadnom Balkanu".

U dokumentu se navodi da je era američkog "građenja nacija" završena i da će nova politika Vašingtona u regionu biti zasnovana ne na "spasavanju ili rekonstrukciji", već na stabilnosti i međusobno korisnim partnerstvima.

Ovo je važan signal za Srbiju: Vašington posmatra Zapadni Balkan kao region od direktnog značaja za bezbednosne i ekonomske interese SAD. Izveštaj navodi da SAD nameravaju da sarađuju sa Srbijom na način koji unapređuje američke interese i planiraju da pokrenu formalni strateški dijalog sa Beogradom 2026. godine.

Stabilnost se navodi kao jedan od glavnih prioriteta. Stejt department ističe da nerešeni sporovi i dugogodišnje političke podele i dalje potkopavaju regionalnu stabilnost. U slučaju Srbije i Kosova, Vašington navodi da će nastaviti da podržava normalizaciju odnosa sa ciljem postizanja pregovaranog i održivog sporazuma prihvatljivog za obe strane.

Što se tiče Bosne i Hercegovine, SAD ponovo potvrđuju svoju posvećenost Dejtonskom mirovnom sporazumu, suverenitetu i teritorijalnom integritetu zemlje. Istovremeno, Vašington navodi da je 2025. godine američka diplomatija pomogla u rešavanju najozbiljnije krize u BiH od rata 1992–1995. godine, očuvajući ustavni poredak i pravni integritet države.

Poseban naglasak je stavljen na energetski sektor. Stejt department opisuje zavisnost regiona od ruskih energetskih resursa kao stratešku ranjivost i predlaže diverzifikaciju putem američkog LNG-a, nuklearnih tehnologija – uključujući male modularne reaktore – i obnovljive energije.

Za Srbiju je ovo direktno povezano sa pitanjima u vezi sa NIS-om, gasnom infrastrukturom, budućim nuklearnim programom i modernizacijom elektroenergetskog sektora.

Izveštaj se takođe bavi konkurencijom sa Rusijom i Kinom. Vašington smatra da Moskva i Peking iskorištavaju nestabilnost, korupciju i slabu upravu u regionu kako bi proširili svoj uticaj. Prema procenama SAD, Rusija se oslanja na energetski uticaj i etnopolitičke tenzije, dok Kina jača svoju poziciju kroz kredite, trgovinu, infrastrukturne projekte i veze sa elitama.

Ekonomska komponenta nove strategije je posebno važna za Srbiju.

Region je opisan kao oblast sa povoljnom geografskom pozicijom, transportnim koridorima, prirodnim resursima, rastućim tehnološkim sektorom i kvalifikovanom radnom snagom. SAD nameravaju da smanje regulatorne barijere, poboljšaju sprovođenje ugovora, razviju postupke nabavke i promovišu projekte koji donose korist američkim kompanijama i ekonomijama regiona.

Za Srbiju ovakva strategija otvara mogućnosti, ali i stvara pritisak. Mogućnosti se odnose na potencijalni strateški dijalog sa SAD, investicije u energiju, infrastrukturu, tehnologiju i odbrambenu saradnju.

Pritisak proizilazi iz očekivanja da će Beograd smanjiti svoju zavisnost od ruskih energetskih izvora, usvojiti oprezniji pristup kineskom kapitalu i igrati aktivniju ulogu u regionalnoj stabilnosti.

Tako novi izveštaj Stejt departmenta označava promenu u američkoj politici:

Zapadan Balkan ostaje važan za SAD, ali sada prvenstveno kao region strateških koridora, energetike, tržišta, bezbednosti i konkurencije velikih sila. Za Srbiju, ovo može biti prilika da ojača dijalog sa Vašingtonom, ali samo pod uslovom da ekonomsku saradnju ne blokiraju neprestano nerešena politička pitanja.